Biopsija horionskih čupica (CVS) i Amniocenteza (AC)

Biopsija horionskih čupica (CVS)

‍Biopsija horionskih čupica je invazivna procedura koja se koristi u prenatalnoj dijagnostici kako bi se uzeli uzorci ćelija sa horionskih čupica, tkiva koje se razvija u ranim fazama trudnoće i koje će kasnije postati posteljica. Ovi uzorci se zatim analiziraju radi procene genetskog materijala fetusa.

Izvođenje procedure

‍Biopsija horionskih čupica obično se izvodi između 10. i 13. nedelje trudnoće. Tokom procedure, lekar obično koristi ultrazvuk za vođenje igle kroz abdomen majke ili kroz cerviks kako bi se uzeli uzorci horionskih čupica. Uzorci se zatim šalju na analizu u laboratoriju.

Značaj procedure

‍Biopsija horionskih čupica omogućava direktno pristupanje fetalnom materijalu u ranim fazama trudnoće. Ova procedura se obično koristi za rano otkrivanje genetskih abnormalnosti, kao što su trizomije (kada fetus ima dodatni hromozom), kao i za procenu drugih genetskih problema ili metaboličkih poremećaja.

Rizici i komplikacije

‍Iako biopsija horionskih čupica može pružiti važne informacije o zdravlju fetusa, postoji određeni rizik od komplikacija, uključujući mogućnost pobačaja. Rizik od komplikacija obično je nizak, ali se razlikuje od slučaja do slučaja i može zavisiti od iskustva lekara koji izvodi proceduru.

‍Procena rezultata

‍Nakon što se uzorci horionskih čupica analiziraju u laboratoriji, lekar može proceniti genetski materijal fetusa i identifikovati eventualne abnormalnosti. Ovi rezultati mogu pomoći u donošenju odluka o daljem tretmanu ili upravljanju trudnoćom, uključujući i mogućnost prekida trudnoće u slučaju ozbiljnih genetskih anomalija.

Biopsija horionskih čupica je jedna od opcija za prenatalnu dijagnostiku i obično se preporučuje kada postoji povišeni rizik od genetskih abnormalnosti kod fetusa. Međutim, pre donošenja odluke o ovoj proceduri, važno je razmotriti sve rizike i koristi, kao i razgovarati sa lekarom o drugim dostupnim opcijama.

Amniocenteza (AC)

‍Amniocenteza je invazivna procedura koja se koristi u prenatalnoj dijagnostici kako bi se uzeli uzorci amnionske tečnosti, tečnosti koja okružuje fetus u materici. Ovi uzorci se zatim analiziraju radi procene genetskog materijala fetusa i identifikacije eventualnih genetskih abnormalnosti.

Izvođenje procedure

‍Amniocenteza se obično izvodi između 15. i 20. nedelje trudnoće. Tokom procedure, lekar koristi ultrazvuk za vođenje tanke igle kroz abdomen majke i materični zid kako bi se uzeli uzorci amnionske tečnosti. Ovi uzorci se zatim šalju na analizu u laboratoriju.

Značaj procedure

‍Amniocenteza omogućava direktno pristupanje fetalnom materijalu u kasnijim fazama trudnoće. Ova procedura se obično koristi za otkrivanje genetskih abnormalnosti, kao što su trizomije (kada fetus ima dodatni hromozom), kao i za procenu drugih genetskih problema ili metaboličkih poremećaja.

Rizici i komplikacije

‍Iako amniocenteza može pružiti važne informacije o zdravlju fetusa, postoji određeni rizik od komplikacija, uključujući mogućnost pobačaja. Rizik od komplikacija obično je nizak, ali se razlikuje od slučaja do slučaja i može zavisiti od iskustva lekara kojiizvodi proceduru.

‍Procena rezultata

‍Nakon što se uzorci amnionske tečnosti analiziraju u laboratoriji, lekar možeproceniti genetski materijal fetusa i identifikovati eventualne abnormalnosti. Ovi rezultati mogu pomoći u donošenju odluka o daljem tretmanu ili upravljanju trudnoćom, uključujući i mogućnost prekida trudnoće u slučaju ozbiljnih genetskih anomalija.

‍

Amniocenteza je jedna od opcija za prenatalnu dijagnostiku i obično se preporučuje kada postoji povišeni rizik od genetskih abnormalnosti kod fetusa. Međutim, pre donošenja odluke o ovoj proceduri, važno je razmotriti sve rizike i koristi, kao i razgovarati sa lekarom o drugim dostupnim opcijama.